Objavio: kostasilva | 22/08/2010

Čipi

Čipi, papiga, nije vidio šta dolazi. U jednom trenutku mirno je sjedio u svom kavezu. U slijedćem trenutku bio je usisan, ispran i osušen fenom za kosu.

Problemi su počeli kada je Čipijeva vlasnica odlučila da očisti njegov kavez usisivačem. Skinula je papučicu sa crijeva i zabila crijevo u kavez. Telefon je zazvonio i ona se okrenula da podigne slušalicu. Jedva je izustila <Halo> kada se začulo <Zzzup!>Čipi je bio usisan.

Vlasnica ptice je uzdahnula, spustila slušalicu, ugasila usisivač i otvorila vrećicu. Čipi je bio tu – još uvijek živ, ali skamenjen.

Pošto je ptica bila prekrivena prašinom i prljavštinom, zgrabila ju je i potrčala u kupatilo, otvorila slavinu i stavila Čipija pod mlaz vode. Potom je, shvatajući da je Čipi natopljen vodom i da drhti, učinila ono što bi učinio svaki brižan vlasnik ptice… dohvatila fen za kosu i osušila kućnog ljubimca vrućim zrakom.

Jadni Čipi nikada nije saznao šta ga je snašlo.

Nekoliko dana nakon traume je reporter, koji je od početka izvještavao o ovom događaju, kontaktirao Čipijevu vlasnicu da bi vidio kako se ptica oporavlja.

„Pa,” odgovorila je ona, „Čipi više ne pjeva mnogo – samo sijedi i ukočeno gleda.”

Teško je ne uočiti zašto. Usisan, ispran i osušen fenom za kosu… to je dovoljno da ukrade pjesmu i najodvažnijem srcu.

Možete li se usporediti sa Čipijem? Većina nas može. U jednom trenutku nalazite se na poznatoj teritoriji, s pjesmom na usnama, a onda… Primite pismeni otkaz. Stigne odbijenica. Nazove doktor. Pristignu dostavljeni papiri za razvod braka. Vrati se ček koji je banka odbila primiti. Policajac zakucao na vaša vrata.

Zzzup! Usisani ste u veliku pećinu sumnji, ugašeni ste hladnom vodom stvarnosti, i oprženi vrućim zrakom praznih obećanja.

Život koji je bio tako miran, sada je tako buran. Tuče vas oluja zahtjeva. Na vas su nasrnule sumnje. Pitanja padaju poput udaraca. I negdje u traumi, gubite svoju radost. Negdje u oluji, gubite svoju pjesmu.

Da li ste se ikada našli u oluji života? Ako jeste, onda je Čipijeva priča i vaša priča.

Da li ste se ikada našli u oluji i zapitali se zašto vas Isus ne izbavi? Učenici jesu. Matej 14, 22-34. Kada je Isus otišao na planinu, oni su isplovili na more. Došla je oluja, njihov brod je poskakivao i bili su ostavljeni u dugoj noći straha, sa dugim spiskom pitanja. <Isus zna da smo u oluji. Zašto ne dođe?>

Zvuči poznato? Ali, budite sigurni – On je bliže nego što ste ikada mogli i sanjati.

Iz knjige „Usred oluje”, Max Lucado, Sarajevo 2007.

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

Kategorije

%d bloggers like this: