Objavio: kostasilva | 14/03/2010

Poznavanje je važno za ljubav

Koliki milioni ljudi misle da je dobar seks pitanje zgodnog tela, posebog ugođaja, tehnike i iskustva … Kakva zabluda … Opet iluzije, opet projekcije želja…
Dobar seks – u prevodu – veliko seksualno zadovoljstvo, nepoznato većini, zahteva da onaj ko ti se predao bude za tebe različit i važniji od ostalih sa isto tako dobrim telom ili od onih još zgodnijih.
Sent-Egziperi u svom Malom princu priča o dečaku koji gaji svoju ružu, jedinu na njegovoj planeti, brine o njoj i štiti je od gusenica i vetrova. On je voli i čuva, a ona uživa u toj brizi, nesvesna koliko je srećna.
Kada je došao na planetu Zemlju, Mali princ u jednoj bašti ugleda mnoštvo prelepih ruža, čitav ružičnjak … Ugledavši ih, rastuži se. “Moja ruža nije jedinstvena, nije posebna.”

Posle nekog vremena provedenog na Zemlji, Mali princ prima pouke o ljubavi i prijateljstvu od jedne lisice:
«Lisica je dugo ćutala i gledala Malog princa:
«Molim te … pripitomi me!, reče ona.
–          Rado bih te pripitomio, odgovori Mali princ, ali nemam mnogo vremena. Postoje prijatelji koje moram da pronadjem i mnogo toga što moram da upoznam.
–          Poznajemo samo ono što smo pripitomili, reče lisica. Ljudi više nemaju vremena da bilo šta upoznaju. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. Ali, kako ne postoje trgovci prijateljima, ljudi vise nemaju prijatelja. Ako hoćeš prijatelja, pripitomi me!
–          Šta treba da uradim?, reče Mali princ.
–          Treba da budeš jako strpljiv, odgovori lisica. Najpre ćeš sesti malo podalje od mene, tako, na travu. Ja ću te pogledati krajičkom oka, a ti nećeš reći ništa. Jezik je izvor nesporazuma. Ali, svakog dana, moći ćeš da sedneš sve bliže i bliže …»
Sutradan Mali princ dodje ponovno.
«Trebalo je da dođeš u isto vreme, reče lisica. Ako dođeš, na primer, u četiri sata popodne, već od tri sata počeću da budem srećna. Što vreme više bude odmicalo, biću sve srećnija. U četiri sata, već ću se uzvrteti i zabrinuti: otkriću cenu sreće! Ali ako dođeš bilo kad, nikad neću znati za koje vreme da pripremim svoje srce … Rituali su  potrebni.
–          Šta je to ritual?, reče Mali princ.
–          I to se prečesto zaboravlja, reče lisica. To je ono što jedan dan čini drugačijim od drugih dana, jedan sat, od drugih sati.» (p. 60)

Lisica dodaje:
“Vreme koje si potrošio na svoju ružu čini je tako važnom.” (474, Oeuvres completes)
Mali princ vraća se ružama i kaže im:
“Lepe ste, ali ste prazne, reče im on još. Za vas čovek ne može umreti. Naravno, moja ruža bila bi nekom prolazniku slična vama. Ali ona sama važnija je od vas svih zato što sam je ja zalivao. Zato što sam je zaklanjao ogradom. Zato što sam skidao sa nje gusenice (osim dve-tri za leptire). Zato što sam je slušao kako se žali, ili hvali, ili ponekad i ćuti. Zato što je to moja ruža.”
Samo kada naše srce poznaje osobu, kada je poznajemo u dušu, njene mane i vrline, kada uživamo u njenom duhu, kada je razumemo, tek tada možemo istinski i duboko i trajno i u seksualnom odnosu dobiti i dati ono što je duh osobe i obećavao – SJEDINJENJE BIĆA, POZNANJE. Tek tada zadovoljstvo nije pitanje jednog sekunda, već dana i godina.
Tek tada nećemo strahovati od celulita i bora, jer srce postaje bolje kako godine prolaze.

Klajd Lujs upozorava u Pismima kusog repatome :
“Ljudi su dvojna bića: pola duh, a pola životinja. (…) Duhom pripadaju večnom svetu, ali, kao životinje oni postoje u vremenu. To znači da njihov duh može da se usmeri na večne predmete, ali su njihova tela, strasti i mašta nepostojani, jer postojati u vremenu znači menjati se. Stoga su oni postojani upravo u tome da se stalno menjaju – neprestano se uspinju i padaju; to je niz uzleta i ponora. (…) Dok god oni žive na zemlji, razdoblja emotivnog i telesnog obilja i poleta smenjivaće se sa razdobljima otupelosti i bede.” (Pismo VIII).
“Uvek sam iznova morao da se uverim kako su razdoblja duhovnih ponora u tom smenjivanju raspoloženja odlična prilika za sve vrste čulnih iskušenja, a naročito seksualnih.” (Pismo IX)
Čovek je po prirodi nestalno biće i njegove se emocije, često pokrenute hormonalnim nivoom u krvi, menjaju svakog časa. Meriti svoju ljubav prema ljudima i Bogu intenzitetom tim osećanja i strasti, potpuno je pogrešno. Ništa jadnije od čoveka kojim vlada fiziologija.
Amnon je želeo, dobio je i prestao da želi. Klatno se zanjihalo na drugu stranu. Odbacio je jedno biće kao staru cipelu. Kao da joj ništa nije dugovao time što ju je “poznao”.
Istovremeno, u Amnonovoj reakciji vidi se i razočarenje. Razočarenje što uzbrano voće nije onako slatko kao što je izgledalo.
Desanka Maksimović nije uzalud pevala:

Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok samo od sebe nagoveštaj da.

Ne, nemoj mi prići! Ima više draži
Ova slatka strepnja, čekanje i stra’.
Sve je mnogo lepše dotle dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prići! Našto to i čemu?
Izdaleka samo sve ko zvezda sja;
Izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek’ mi ne priđu oka tvoja dva!

Ova čuvena pesma prikazuje tako jasno opsenu zvanu “zaljubljivanje”, otkriva da naša zaljubljenost podrazumeva stvaranje privida o osobi, da mi u čoveku ne vidimo ono što ona jeste, već u našu predstavu o njoj projektujemo naše snove i želje. I to osećanje uživanja u idealnom “avataru” osobe u koju smo se zagledali nama postaje veće zadovoljstvo nego stvaran život sa njom. Strah od razočarenja je ogroman; često nismo ni svesni da nas taj strah tera da ne gledamo. Kao i Desanka u pesmi, bojimo se da će nestati čarolije.

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

Kategorije

%d bloggers like this: